O OTROVNOSTI GLJIVA 3

Muskarinski sindrom
Veliki broj vrsta gljiva može izazavati ovu grupu simptoma trovanja. Mogli bismo reći da, na prvi pogled, one deluju veoma bezazleno. Reč je o sitnijim vrstama koje se ne odlikuju ni posebnim mirisom ni osobitim ukusom, pa je, samim tim, i rizik od trovanja tim gljivama značajno smanjen.
Inače, sam muskarin je dobio ime po muhari (Amanita muscaria), velikoj i izuzetno lepoj gljivi (onoj koju deca najčešće crtaju – crvena sa belim tufnama!), ali pojedine sitnije gljive iz rodova Inocyba i Clitocyba sadrže ga i do 100 puta više od muhare.
Muskarinski sindrom javlja se u obliku jakog znojenja, suzenja, slinjenja, suženja zenica, mučnine, povraćanja. Javljaju se jaki bolovi u stomaku sa prolivom, usporava se rad srca uz jaku drhtavicu. Na sreću razvoj bolesti ne bi smeo biti maligan, a simptomi trovanja ne traju dugo.

Amanita muscaria - Crvena muhara

Mikoatropinski sindrom
Simptomi vezani za ovaj sindrom javljaju se od jednog do četiri sata posle jela, a izazivaju ih gljive iz porodice Amanita (panterina muhara, crvena muhara, te veliki broj drugih muhara). One sadrže i otrov muskarin ali u mnogo manjoj koncentraciji.
Za ovaj sindrom zaslužnija su druga jedinjenja koja su prisutna u mnogo većoj koncentraciji od navedenog muskarina i to: ibotenska kiselina, muscimol i muskazon, od kojih je najotrovniji muscimol, dok muskazon gotovo da i nije toksičan.

Koncetracije otrova se kreću (u A. Muscaria) od 0,0003% za muskarin do 0,1% za ibotensku kiselinu. Sva ova jedinjenja imaju narkotička i halucinogena svojstva, te deluju prvenstveno na centralni i vegetativni nervni sistem čoveka.

Ukoliko neko pojede dovoljnu količinu navedenih gljiva prvo se javljaju (posle jednog do četiri sata) jaki bolovi u stomaku, zatim nastupa znojenje, povraćanje i proliv. Iza toga se manifestuju živčane smetnje koje se mogu razviti do delirijuma i pijanstva. Posle svega otrovani, uz čuđenje i priviđenja, pada u dubok san. Pacijenti najčešće gube pamćenje pa se posle oporavka ne sećaju ničega od momenta intoksikacije.

Amanita muscaria - Crvena muhara

Valja napomenuti da navedene vrste nisu podjednako opasne te da je trovanje panterovom muharom i njenim varijetetima mnogo opasnije od trovanja crvenom muharom, koje uglavnom i nije letalno.
Kao kuriozitet napomenuo bih da pojedina sibirska plemena (tj. šamani u njima) pripremaju preparate na bazi crvene muhare koje koriste u svojim obredima, a za izazivanje specijalnih stanja svesti. Pripremom se, verovatno, eliminišu jedinjenja koja dodaju opasne note koktelu otrova sadržanom u svežim gljivama, tako da konzumiranje ovakvih pripravaka, osim halucinacija, ne izaziva nikakve smetnje organizmu. Takođe je zabeleženo i da sunčevi zraci utiču na koncentraciju otrova tako da su muhare brane kod nas otrovnije od muhara iz Rusije, Finske ili Sibira.