METODI LECENJA OD TROVANJA GLJIVAMA

Trenutno se primenjuju dve metode lečenja protiv trovanja gljivama i to one koje su razvijene u Italiji.

Prvi metod se sastoji u tretmanu sa 500 mg dnevno liponske kiseline koja se daje otrovanom intravenozno. Mehanizam delovanja sastoji se u zaštiti jetre od dalje degradacije, a tretman traje do normalizacije funkcija jetre.

Drugi i sve zastupljeniji metod u tretmanima otrovanih, a koji je razvio dr Bastien, sastoji se u ispiranju digestivnog trakta kako bi se sprečila dalja resorpcija otrova i u davanju intravenozno tri grama vitamina C dnevno. U ovom metodu lečenja daju se i masivne doze penicilina G i to milion internacionalnih jedinica po kilogramu telesne mase otrovanog dnevno i lekova koji štite jetru (silimarin u dozi od 20 g po kilogramu telesne mase dnevno u četiri porcije intravenozno). Mehanizam delovanja ove terapije sastoji se u vezivanju penicilina na albumin u krvi na mesto amanitina.
Kao dokaz ispravnosti svoje terapije sam dr Bastien je, u dva navrata, javno pojeo sirove zelene pupavke. Prvi put nije primenio terapiju radikalno i do kraja pa je, kao posledicu toga, dobio jak hepatitis što je dovelo do osporavanja terapije. U drugom slučaju promocije pojeo je veću količinu gljiva (60 g) ali je primenio punu terapiju i posle završetka lečenja nije bilo nikakvih posledica.
U svakom slučaju otrovanog je neophodno što pre hospitalizovati jer je jasno da sami ne možemo učiniti ništa pošto je već došlo do resorpcije otrova.

Amanita phaloides - Zelena pupavka

Uopšteno govoreći, kod trovanja gljiva malo šta možemo učiniti u kućnim uslovima. Jer, ako je reč o kratkom inkubacionom periodu onda je, verovatno, došlo do samočišćenja organizma ili je reč o nekom drugom benignom sindromu trovanja.
Međutim, ukoliko je reč o dugom inkubacionom periodu verovatno je najveća količina otrova već resorbovana, pa ne možemo samostalno učiniti ništa. Eventualno, možemo probati sa nekim od priručnih metoda čišćenja izazivanjem povraćanja (metod "dva prsta u usta" ili slično).

Sasvim sam siguran da do trovanja neće doći ukoliko se pridržavamo uputstava koja se mogu pronaći u stručnoj literaturi o gljivama i, pre svega, ukoliko smo oprezni pri izboru gljiva koje će se naći na trpezi. Svakako, neophodno je temeljno poznavanje vrste i izbegavanje bilo kakvih improvizacija ili laičkih preporuka o prepoznavanju vrsta gljiva.