GLJIVE nastanjuju i uspevaju u svim klimatskim
zonama nase planete. Svaka pojedinacna vrsta gljive ima posebne zahteve u vidu
temperature i vlage koja se stvara od atmosferskih padavina. Da bi se hranile i
opstajale gljive su upucene na druge organizme (pretezno korenje visih
biljaka).
NACINI ZIVOTA GLJIVA
GLJIVE za razliku od biljaka, ne poseduju hlorofil
i zato nemaju sposobnost da koriste suncevu svetlost i energiju za izgradnju
organskih materija. Zato su gljive, u najvecem broju slucajeva, upucene na
suzivot sa zivim i mrtvim biljnim i zivotinjskim organizmima.
Uopsteno
mozemo razlikovati tri nacina zivota gljiva :
*gljive kao SIMBIOTI
*gljive kao
SAPROFITI
*gljive kao PARAZITI
S I M B I O T S K I NACIN ZIVOTA GLJIVA
Gljive svojim podzemnim
spletom izrastaja (micelije) i pojedinacnim vlaknastim zavrsecima
(hife), obuhvataju zavrsetke korenovog sistema drveca i prodiru u
celijske slojeve. Ova pojava se naziva M I K O R I Z A.
Time
gljiva dobija organske materije neophodne za rast i razvice, a biljka dobija
povecani priliv mineralnih materija i vode. Samim tim korenov sistem biljke je
zasticen od prodiranja parazita i stetocina.
Mozemo razlikovati dva tipa mikorize :
- EKOTROPNE - gde hife gljiva obavijaju koren biljke (drveta) i prodiru u medjucelijski prostor i tu nastavljaju svoj rast. Ovo je najzastupljeniji vid mikorize.
- ENDOTROFNE -
gde hife gljiva ne obavijaju koren biljke, vec direktno prodiru u korenov sistem
i nastavljaju svoj rast u pojedinacnim celijama. Ovaj tip mikorize je znatno
redji i najcesce je zastupljen kod lekovitog bilja, visegodisnjih cvetnica i
trava.U simbiotski nacin zivota gljiva spada i partnerski odnos sa
algama, koji dejuje kao jedinstven i naziva se LISAJ.
S A P R O F I T S K I NACIN
ZIVOTA GLJIVA
Saprofitne gljive
se hrane biljnim i zivotinjskim ostacima i imaju ulogu reciklatora otpadnog
sumskog materijala: lisce, iglice i sisarke cetinara, trulo i izumrlo drvece
...
Sve supsatnce organskog porekla gljive i bakterije razlazu na
neorganske sirovine i ponovo ih vracaju u prirodu.
Medju saprofitnim
gljivama spadaju i KOPROFILNE gljive, koje uspevaju na izmetu zivotinja i
na sirovom humusu.
P A
R A Z I T S K I NACIN ZIVOTA GLJIVA
Parazitske gljive svoju hranu uzimaju
iz zivog domacina. U vecini slucajeva domacin gljive je ostecen parazitizmom.
Veci deo gljiva parazita zivi na drvenoj podlozi, staro bolesno, ili vec
osteceno drvece. Nastanjuju se i prodiru kroz koru i lignin, razgradjujuci
celulozu. To najcesce dovodi do izumiranja domacina.
Neke gljive se nakon izumiranja domacina ponasaju i kao saprofiti.
Jos uvek nije moguce izvrsiti strogu podelu na saprofitske i parazitske gljive.
Neke gljive se nakon izumiranja domacina ponasaju i kao saprofiti.
Jos uvek nije moguce izvrsiti strogu podelu na saprofitske i parazitske gljive.
Нема коментара:
Постави коментар