GLJIVE - BIOTOPI

 

GLJIVE nastanjuju i uspevaju u svim klimatskim zonama nase planete. Svaka pojedinacna vrsta gljive ima posebne zahteve u vidu temperature i vlage koja se stvara od atmosferskih padavina. Da bi se hranile i opstajale gljive su upucene na druge organizme (pretezno korenje visih biljaka).

NACINI ZIVOTA GLJIVA
GLJIVE za razliku od biljaka, ne poseduju hlorofil i zato nemaju sposobnost da koriste suncevu svetlost i energiju za izgradnju organskih materija. Zato su gljive, u najvecem broju slucajeva, upucene na suzivot sa zivim i mrtvim biljnim i zivotinjskim organizmima.
Uopsteno mozemo razlikovati tri nacina zivota gljiva :

*gljive kao SIMBIOTI
*gljive kao SAPROFITI
*gljive kao PARAZITI


S I M B I O T S K I NACIN ZIVOTA GLJIVA
Gljive svojim podzemnim spletom izrastaja (micelije) i pojedinacnim vlaknastim zavrsecima (hife), obuhvataju zavrsetke korenovog sistema drveca i prodiru u celijske slojeve. Ova pojava se naziva M I K O R I Z A.
Time gljiva dobija organske materije neophodne za rast i razvice, a biljka dobija povecani priliv mineralnih materija i vode. Samim tim korenov sistem biljke je zasticen od prodiranja parazita i stetocina.

Mozemo razlikovati dva tipa mikorize :

- EKOTROPNE - gde hife gljiva obavijaju koren biljke (drveta) i prodiru u medjucelijski prostor i tu nastavljaju svoj rast. Ovo je najzastupljeniji vid mikorize.

- ENDOTROFNE - gde hife gljiva ne obavijaju koren biljke, vec direktno prodiru u korenov sistem i nastavljaju svoj rast u pojedinacnim celijama. Ovaj tip mikorize je znatno redji i najcesce je zastupljen kod lekovitog bilja, visegodisnjih cvetnica i trava.U simbiotski nacin zivota gljiva spada i partnerski odnos sa algama, koji dejuje kao jedinstven i naziva se LISAJ.

S A P R O F I T S K I NACIN ZIVOTA GLJIVA

Saprofitne gljive se hrane biljnim i zivotinjskim ostacima i imaju ulogu reciklatora otpadnog sumskog materijala: lisce, iglice i sisarke cetinara, trulo i izumrlo drvece ...
Sve supsatnce organskog porekla gljive i bakterije razlazu na neorganske sirovine i ponovo ih vracaju u prirodu.
Medju saprofitnim gljivama spadaju i KOPROFILNE gljive, koje uspevaju na izmetu zivotinja i na sirovom humusu.



P A R A Z I T S K I NACIN ZIVOTA GLJIVA

Parazitske gljive svoju hranu uzimaju iz zivog domacina. U vecini slucajeva domacin gljive je ostecen parazitizmom. Veci deo gljiva parazita zivi na drvenoj podlozi, staro bolesno, ili vec osteceno drvece. Nastanjuju se i prodiru kroz koru i lignin, razgradjujuci celulozu. To najcesce dovodi do izumiranja domacina.
Neke gljive se nakon izumiranja domacina ponasaju i kao saprofiti.
Jos uvek nije moguce izvrsiti strogu podelu na saprofitske i parazitske gljive.